– Vero moja, iz crne boje, sumnje i tuge, u crvenu radost si transformisana! Nado moja, setnu i obeshrabrenu, sa crnim, mračnim sidrom u rukama, zadnji put sam te videla, a sada, poput hrabre i odlučne ratnice preda mnom stojiš! Ljubavi moja, iz stida i srama, nepoverenja i uslovljenosti, nikad lepša digla si se, obasjana i preobražena bezuslovnim plamenom Svetog srca. Kako sam srećna što vas vidim! Mislila sam da ste zauvek nestale. Da sam vas izgubila.
– Nikada nije bio plan da zauvek nestanemo. Mogla si da nas vidiš i pre, u ovom obličju, jer smo oduvek bile u tebi. Međutim, na nivou duše, odlučila si da pređeš određeni deo puta do ponovnog susreta sa nama i otkrivanja našeg prisustva u sebi.