„Oni moraju da shvate da su potpuni i da im niko u životu nije potreban, na način prihvatljiv ljudskom umu i egu. Moraju da osveste svoju povezanost sa Izvorom, da shvate da su ljubav i da tu bezuslovnu ljubav puste da se preliva prema svima. Da je pruže jedno drugom na način koji nisu iskusili do
sada. Bez zahteva, potreba i kontrole. Da žive podareni život tako da budu potpuno prisutni u njemu, trudeći se da postanu najkvalitetnija verzija sebe. Potpuna prisutnost podrazumeva da svaka aktivnost bude vođena iz srca i sa strašću, a ne po navici, šablonima ili zbog tuđih standarda i očekivanja. Da bi se ovo postiglo, ubrzo će i sami uvideti, potreban je rad. Kada ih budemo stavili jedno naspram drugog u fizičkoj ravni, shvatiće da su nedovoljno radili na sebi. Porušiće jedno drugom iluzije kao kule od karata i svaki trud da to prikriju ili zamaskiraju biće
uzaludan.
– Malo sam zbunjena. Zar nije krajnji cilj procesa njihovo potpuno spajanje u fizičkoj ravni?
– Jeste, ali spajanje sa sobom. Ono jeste preduslov za njihovo uzajamno fizičko spajanje, koje se može i ne mora dogoditi, u zavisnosti od obostrane zrelosti. Kada se spoje sa sobom, uz pomoć veze koja postoji između njih, imaju misiju da žive u ljubavi i istini, trudeći se da im svaka reč i delo budu u skladu sa njima. Na ovaj način će buditi druge i podsećati ih da su izvorno sama ljubav i da osim njenog življenja ne postoji druga životna svrha.“