Danas stigla, i pročitana. Na Preobraženje. I još jedan praznik 😉. Rekao bih, poluautobiografska. U Aninom stilu, iskreno, nesvakidašnje i navodi na razmišljanje, što bi i trebalo da bude cilj svakog pisanija. Sam početak ostavlja utisak lagane, jednostavne priče, ali na moje zadovoljstvo to se ubrzo menja i dobija obrise svojevrsne filozofije života, u kojoj je centralno pitanje svrha našeg postojanja. „Nikada nigde van sebe nećeš naći ništa što ne postoji u tebi“. „Kroz odnose sa drugim ljudima učimo o sebi i usavršavamo sebe, jer sve što dajemo i projektujemo, to nam se i vraća“… Iz dijaloga koji odražavaju suštinu ove neobične priče i daju smisao emotivnom lavirintu u kojem se većina nas nalazi tokom života, ovde i sada. Za ostalo, moraćete da pročitate sami. Verujem da ćete biti zadovoljni.