Posmatrala sam prirodni poredak, smenjivanje godišnjih doba, ciklus rađanja i umiranja životinja i sve mi je izgledalo savršeno. Postala sam sigurna da takvo savršenstvo nije moglo nastati i postojati samo od sebe. bez energije koja je svakoj biljci, životinji i čoveku udahnula život sa određenom svrhom. Bila sam sigurna da je ta energija Bog. Moje verovanje u Njega iz straha zamenilo je verovanje iz opčinjenosti onim što stvara i načinom na koji to čini. Počela sam da uviđam da je Bog kreativni stvaralac neslućenih razmera, maštovit, fenomenalan i neponovljiv u svakoj svojoj pojedinačnoj i jedinstvenoj kreaciji. Osećala sam da On, kao takav, ne može biti strog i osvetoljubiv. Izgubile su smisao sve Radine priče o kažnjavanju i odlasku u pakao. Tada sam počela da sumnjam u koncept religije i Boga koji nam je crkva činila dostupnim. Već tada sam naslućivala da su Bog stvaralac i naš odnos sa njim, u isto vreme, i mnogo jednostavniji i mnogo kompleksniji od crkvenih dogmi.